Obsession

Dok se setam ovim gradom, gledam natpise. Hvataju me za rukav kao neki lopov iz sjene. Govore mi ,,nemoj nas osudjivati jer mi smo tu da ti pomognemo da zaboravis stara vremena,, Mislim u sebi da li ja uposte mogu zaboraviti stara vremena? Gnusam se od obecanja i nadanja u posljednje vrijeme. Gnusaju li se i oni koji mi se sa postera smiju u lice? Da li ikada dodju do kraja ili im masa sluzi kao putokaz. Kako se uopste izgubiti kada te vodi gomila ljudi. Neko od njih mora da zna kuda treba ici.